Dnevnik tišine
Anestezija na 30 i kusur stepeni
Nije ni tuga. Tuga ima težinu, ima suze, ima neki oblik koji možeš da opipaš. Ovo je ravna linija koja traje i traje dok ne zaboraviš kako je izgledalo kad nije bila ravna.
Dnevnik tišine
Prazna čaša Gorkog lista, puna pepeljara i papiri koji trpe sve. Crno-bela estetika za misli koje nisu crno-bele. Ovo je rubrika o gorkim istinama i tišini koja ostaje kad se svi ostali raziđu. Bez šećera, samo čist pelin života i tišina koja vrišti.
Dnevnik tišine
Pod istim svodom
Nisam ga imala. Bile su samo reči. A večeras mi te reči nedostaju do bola.
Dnevnik tišine
Hej, može biti i lako!
A onda se pojavi neko. Ne sa težinom sudbine ili dramskim zapletom, već prosto – pojavi se. Glas s druge strane ekrana koji ne traži ništa, a daje ono što je najteže naći: mir. I onda se setiš... Ah, da. Ovako izgleda lako.
Dnevnik tišine
Epilog od stakla i magle
Nakon svega, tišina se nije srušila zbog njega, već zbog istine o njemu. Ovo je epilog od stakla i magle. O trenutku kada shvatiš da si se dopisivala sa čovekom koji ne živi život, nego ceo život igra ulogu, beskonačnu seriju manipulacija i begova.
Dnevnik tišine
Kiselina
22:39 je, martovski Negotin se guši u sopstvenom sivilu, a ja sedim naspram tišine koja je konačno prestala da postavlja pitanja. Postoje izdaje koje bole, i postoje one koje te prosto – otrezne. Ovo nije tekst pisan mastilom, već kiselinom koja rastvara iluzije.
Dnevnik tišine
Svetlo koje otkriva prašinu
Sunce ne popravlja krovove, niti krpi pukotine na zidovima. Ono ih samo osvetli. I u tom svetlu, svaka nesavršenost postaje plan za rad, a ne razlog za očaj.
Dnevnik tišine
Dnevnik tišine
Tišina je prostor u kom moji demoni i ja sednemo na piće i dogovorimo se oko sledećeg koraka. Ovde nema motivacionih govora ni 'biće sve u redu' flastera.