#4: Minski radovi u najavi

Saturn mi stoji naspram Plutona i ne trepće. Ovo nije upozorenje — ovo je račun.

Probudila sam se sa ukusom metala u ustima. To nije kafa — to je tranzitni Saturn koji drži lekciju mom natalnom Plutonu, inače (su)vladaru moje nebeske mape. Opozicija na 0°07', prilazeća. Znači, još nije gotovo. Znači, upravo počinje.

Ovaj aspekt ne pita. On konstatuje. Sve što sam godinama zakopavala pod "radiću to kad budem spremna" danas izlazi na površinu kao krtica usred novog travnjaka. Saturn u Ovnu hoće konfrontaciju, Pluton u Vagi hoće ravnotežu, a ja sam tu negde u sredini, sa kafom u jednoj ruci i starim računima u drugoj.

Tranzitni Hiron mi sedi direktno na Mesecu u Ovnu. Na tačno 0°10'. Tamo gde sam mislila da je zaraslo, ispostavlja se da je samo prelepljeno flasterom i ignorisano sa dozom ironije. Danas taj flaster pada. Bez najave, uz potpunu emocionalnu svest koju nisam tražila.

I na sve to tranzitni Mars u Biku pravi opoziciju sa mojim natalnim Marsom i Uranom u Škorpiji — nervoza koja ne nalazi izlaz, energija koja kruži i grize samu sebe.

U prevodu, unutrašnji pritisak u stomaku je toliki da bi, da me neko slučajno okrzne u prolazu, verovatno došlo do spontanog sagorevanja nasred ulice. Čista, sirova struja koja traži gde da baci varnicu, dok ja pokušavam da izgledam društveno prihvatljivo.

A natalni Mesec mi se opire natalnom Marsu, ceo život. Unutrašnji rat između onoga što osećam i onoga što radim nije nova vest — danas samo zvuči glasnije nego obično.

Sunce i Uran su mi seli na natalnog Jupitera u sedmoj kući. Neko neupućen bi mislio – evo je sreća, ekspanzija, kosmički pokloni. Ja znam da je to samo način da mi univerzum pošalje previše svega odjednom, čisto da vidi na koju ću stranu prvo da puknem od tog "blagoslova".

Ali evo zanimljivog dela, tranzitni Jupiter mi trigonom grli Ascendent na 0°19'. Jupiter u Raku, ekspanzija u dubinu. To je kao da dobiješ zagrljaj tačno u trenutku kad te neko šamara. Dok me Saturn i Hiron svlače do kosti, Jupiter šapuće da iza svega toga postoji nešto što vredi. Ne znam šta još. Ali šapuće.

Bonus frustracija dana: I umesto da se bavim pametnijim stvarima, ja prekopavam "arhivu" iz 2022. godine. Analiziram onog, ne znam ni kako da ga nazovem, ustvari znam ali neću, koji me je tada hvatao na jeftinu meteorologiju. Shvatam da je sanjanje budna zaista moja „ozbiljna dijagnoza“. Sećam se onog pisma: „Je li osvežilo u Krajini?“. Ta meteorološka udica me je koštala tri i po godine stvarnosti. I kakva ironija, Pluton iz Vodolije mi kvadrira Južni čvor, shvatam da nisam bila samo „noga od stola bez intarzije“ u koju se on idealizacijom zaljubio. Bila sam žena koja je „navikla na nemanje“, pa joj je i digitalni afrodizijak od nula i jedinica delovao kao sudbina. Kakva skupa zabluda!

Neke loše odluke su tada bile samo posledica viška vremena i hroničnog manjka filtera u mojoj glavi.

Faktor rizika: Verovanje da znam šta je ispravno između 14:00 i 17:00 h. Saturn-Pluton opozicija donosi iluziju jasnoće koja je zapravo samo umor prerušen u mudrost. Prošlost mi miriše na ustajalu kafu i lažna obećanja.

Ovo nije samo astrološka prognoza, ovo je obdukcija moje sopstvene nestrpljivosti. U danu kada se Mars i moji škorpijski teškaši rvu oko toga ko će prvi potegnuti okidač— No One Knows. Ni pesma, ni ja, ni Saturn.