#7: Mars mi je na udaru a ja rešavam tuđe gluposti

Kazimi Sunca i retrogradne Venere

Tačno na mom Marsu u Škorpiji!

Subota, 8 i nešto ujutru. Radim. Tuđi problemi prolaze kroz mene kao voz kroz stanicu na kojoj ne staje — glasno, dosadno, bez poente. Moj Mars u Škorpiji danas prima i Sunce i Veneru istovremeno, na 0°30' i 0°20'. To nije suptilno. To je kao da ti neko upali sve lampe u kući odjednom dok si pokušavala da spavaš.

Nisam spavala. Ali poenta je ista.

Mars u Škorpiji u 11. kući, volja, akcija, želja, danas je osvetljen sa dve strane. Venera donosi privlačnost, lepotu, ono što srce hoće. Sunce donosi svest, vidljivost, ono što ne možeš da ignorišeš. Zajedno na mom Marsu znače jedno: danas znam šta hoću. Problem je što to nije ono što radim.

Kada Venera dođe na Mars — razum je na bolovanju.

Mars mi vlada Ascendentom, Venera je u natalu u dvanaestoj, u Škorpiji, u kvadratu sa Saturnom. Ako neko želi da zna zašto moje želje ponekad imaju karakteristike poverljive državne dokumentacije, neka pogleda natal.

Jutros, buđenje, a u mislima "Onaj" čovek u crnom. Koga ne poznajem, koga sam videla jednom, koji je prošao pored mene i nastavio dalje ne znajući da je poremetio unutrašnji raspored planeta. Čovek nije uradio ništa, a već mi je okupirao mentalni prostor. Ne plaća kiriju, ne donosi kafu, ne pomaže oko računa. Samo se pojavi i ponaša kao da je stan na njegovo ime.

Nije mi dovoljno što mi je privlačan. Sad bih, izgleda, volela i da ga ponovo vidim. A onda se javlja i onaj sasvim neprimereni osećaj da bi se nešto moglo dogoditi. Nemam nikakvu informaciju, nikakav konkretan razlog, nikakvu potvrdu. Samo osećaj.

Što je, naravno, idealna podloga da Škorpija počne da kopa.

Škorpija ne ume da poželi nešto jednostavno. Škorpija želi da razume zašto želi, šta ta želja znači i da li se iza nje krije nešto što još nije otkriveno. Kao da nije dovoljno reći: dopada mi se. Ne. Treba dodati još tri nivoa analize, jedan potencijalni scenario, dve neproverene pretpostavke i pitanje da li je sve ovo možda nekakav znak.

A možda mi se čovek jednostavno dopao. Znam. Užasno banalno objašnjenje za osobu koja bi i odlazak po hleb mogla da pretvori u psihološki triler.

Venera u Škorpiji pravi opoziciju sa mojim natalnim Mesecom u Ovnu. Ono što volim naspram onoga što osećam. Škorpija i Ovan se ne pogađaju, guraju jedno drugo dok jedno ne popusti. Danas ne popuštam ni ja a ni moj Mesec.

Mars u Lavu konjunkcija natalni Saturn u Lavu na 0°04', gotovo egzaktno. Akcija naspram discipline. Želja naspram strukture. Pobednik još nije poznat. Kafa pomaže malo.

Retrogradni Merkur u Škorpiji

Opet kopam po starim pričama

Merkur u Škorpiji ulazi u konjunkciju sa mojim Ascendentom i danas kreće retrogradno. Sjajno. Kao da mi je trebalo dodatno ohrabrenje da preispitujem stvari koje trenutno nemaju nikakav novi razvoj. Stari utisci ponovo izlaze na površinu. Nešto što sam doživela, osetila, nešto što mi se učinilo važnim. I odjednom bih da znam da li je to bio samo trenutak ili postoji mogućnost da se priča nastavi.

Merkur u Škorpiji voli da postavlja pitanja. Retrogradni Merkur voli da ih ponavlja.

Šta ako ga ponovo sretnem? Šta ako ga ne sretnem? Šta ako se nešto dogodi? Šta ako se ne dogodi ništa?

Tu bi normalan čovek popio kafu i nastavio sa životom. Ja imam astrologiju. Što znači da mogu da računam stepene, analiziram aspekte i pronađem simboliku u čitavoj nazovi situaciji, dokle god ne počnem da se ponašam kao da mi je kosmos dostavio privatnu prepisku druge osobe. Nije. Moja karta govori o meni. Ne govori mi šta se događa u tuđoj glavi. Šteta. To bi bio daleko profitabilniji astrološki proizvod.

Saturn opozicija Pluton

Ne možeš kontrolisati baš sve!

Saturn se približava opoziciji sa mojim natalnim Plutonom. I sad dolazimo do dela koji mi se najmanje dopada.

Mogu da se pokrenem, da nešto napišem, da odem negde. Mogu da prestanem da ulažem vreme u ono što me iscrpljuje. Ali ne mogu da odlučim šta će druga osoba osećati. Ne mogu da proizvedem susret samo zato što bih volela da se dogodi. Ne mogu ni da naredim sebi da mi se neko ne dopada.

Mogu samo da odlučim šta ću uraditi s tim.

Ne kažem da se nećemo sresti. Ne kažem ni da hoćemo. Kažem da trenutno nemam pojma — što je, moram priznati, prilično neprijatna pozicija za nekoga ko bi voleo da zna makar naslov sledećeg poglavlja. Ali možda upravo to i jeste lekcija. Ne mora svaka neizvesnost da se reši. Neke stvari mogu da ostanu otvorene dok stvarnost ne odluči da ponudi nešto konkretnije od naših pretpostavki.

Ako ponudi.

Bonus frustracija dana: Onaj mi je u mislima od ranog jutra, uz kafu koja se hladi i probleme koji me ne zanimaju. Privlačan mi je. Volela bih da ga ponovo vidim. Negde u pozadini postoji i onaj iracionalni osećaj da bi se nešto moglo dogoditi. Nemam dokaz. Ali imam Sunce i Veneru na Marsu, retrogradni Merkur i Saturn koji pritiska Pluton. Ako već ne mogu da dobijem odgovor, mogu bar da dobijem dobru astrološku temu. On ima svoj život. Ja imam svoj. Privlačnost nije ugovor, osećaj nije predviđanje, a nečije prisustvo u mojim mislima ne znači da sam ja prisutna u njegovim. Znam sve to. Što, naravno, ne sprečava moj mozak da se povremeno ponaša kao da je dobio ekskluzivna prava na nastavak priče.

Faktor rizika dana: Ulaganje Marsovske energije u tuđe probleme jer su dostupni a sopstveni su komplikovani. Lakše je rešiti nečiju glupost nego pomešati sopstvenu želju sa predosećajem, a zatim od predosećaja napraviti plan. Posebno kada nema nijednog konkretnog razloga da verujemo da će se išta dogoditi.

Drive. Ne zato što znaš kuda ideš nego zato što stajanje nije opcija! Sutra su izbori. Idemo! ❤❤❤